Moja filozofija

„Fotografija postaje umetnost onda kada čovek kroz nju počne da se izražava."

Od nastanka sveta pa sve do današnjeg dana ljudi su pokušavali da deo večnosti zarobe i pokažu svojim pokoljenjima.

U prvim decenijama XIX veka ostvarila se vekovna lјudska želјa da se sam život: lјudi, događaji i priroda - uhvate i zabeleži za večnost. Slika kao fenomen čovekovog izražavanja stvarnosti nastala je još u daleko praskozorje lјudske civilizacije.

Savremena fotografija povezana sa štampom postala je umetnost koja je svuda prisutna - samostalna umetnost, koja je stekla svoje sopstvene specifične kriterijume. U prvim danima svoga razvoja fotografija je dosta imitirala slikarstvo i zbog toga je vrlo često bila potcenjivana, ali danas ona je toliko razvila svoje originalne crte da je ugledanje na slikarstvo izlišno.

Svaka fotografija je u osnovi dokument, jer je odraz realnog predmeta ili događaja koji se zbio pred kamerom. Fotograf ne polazi u svome radu od čiste hartije (kao pesnik) ili belog platna (kao slikar).

Ono što njegovo oko-objektiv vidi, to i snimi. Jedinstveni fotografski kvalitet predstavlјa brzina registraiije. Fotograf je kao zapeta puška: samo jedan delić sekunde dovolјan je da bi se napravio snimak, ali, kako je to rekao Jules Jeanine, „čudo se događa trenutno, brzo kao misao, brzo kao sunčev zrak".